Polemika između Nemačke i SAD o stacioniranju atomskog oružja

Šefovi diplomatija Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga i Norveške traže da se na aprilskom samitu alijanse u Estoniji ozbiljno razgovara o nuklearnom razoružanju . Neke članice NATO-a žele da oslobode svet od bojevih glava.

Najveća svađalica među nemačkim političarima, šef diplomatije Gvido Vestervele baš ne može da sedi miran. Pored niza zapaljivih domaćih tema povodom kojih se posvađao s gotovo svim političkim grupacijama i sindikatima, Vestervele se sada „preselio“ i na međunarodni teren: pokrenuo je pitanje stacioniranja stranog atomskog oružja u Nemačkoj.

Nemački ministar inostranih poslova potpisao je pismo – s kolegama po rangu iz Holandije, Belgije, Luksemburga i Norveške – u kojem se traži da se na sledećem, aprilskom, samitu NATO-a u Estoniji ozbiljno razgovara o mogućnosti da se svet oslobodi nuklearnog oružja. Pismo je, pre nego što je poslato, dospelo u ruke novinara „Špigla“ i na njemu je adresa NATO-a u Briselu, ali, kako ističe ovaj nemački nedeljnik, pravi primalac s druge strane Atlantika – u Vašingtonu.

Iako pismo odiše globalnim tonom – u njemu se govori o planeti bez atomskog oružja – utisak je da šef diplomatije u vladi Angele Merkel zapravo najviše „gađa“ nemačko uho. Liberali i njihov lider Gvido Vestervele već poodavno traže da se Nemačka „očisti“ od atomskih bombi, a ovaj njihov zahtev ušao je i u koalicioni sporazum s konzervativcima o formiranju zajedničke vlade. Problem je, međutim, što i u Briselu (NATO) i u Vašingtonu (SAD) ne postoji razumevanje za priču o svetu bez atomskog oružja.

Početkom nedelje američki državni sekretar Hilari Klinton je upozorila Evropljane da ne dovode u pitanje stacioniranje nuklearnog oružja.

„Znamo da postoje vodeće evropske države u kojima se vodi takva rasprava“, izjavila Hilari Klinton ne naglašavajući direktno da je reč o Nemačkoj. „Nadamo se, međutim, da neće biti donete prebrze odluke koje bi ugrozile naš sistem odbrane.“

Pre nekoliko dana je i američki ministar odbrane Robert Gejts oštro kritikovao Evropljane zbog njihove spremnosti da okrenu leđa oružju.

„Demilitarizacija Evrope, o kojoj govori veliki deo javnosti i političara, pretvara se u istinsku prepreku za uspostavljanje istinske bezbednosti i trajnog mira“, izjavio je, kako prenosi bečki Standard, Robert Gejts.

Bivši generalni sekretar NATO-a DŽordž Robertson bio je neuporedivo oštriji.

„Krajnje je neodgovorno od Nemačke da želi mesto pod američkim atomskim ’kišobranom’ dok, na drugoj strani, pokušava da nuklearno oružje preseli u neku drugu državu.“

Iz krugova bliskih Vesterveleu stižu objašnjenja da „američko nuklearno oružje u Nemačkoj nema više ni političku ni vojnu ulogu“ i da je, zbog toga, „potpuno nepotrebno“.

Prema nepotpunim podacima SAD – pod firmom NATO – imaju trenutno u Evropi maksimalno između 210 i 240 atomskih bombi, u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Uslovno se na ovaj spisak može dodati i Turska, iako se američko nuklearno oružje nalazi u azijskom delu ove države, u bazi Indžirlik.

U stručnim analizama navodi se da su američke atomske bombe stacionirane u Evropi tipa B-61-3 i B-61-4. Reč je o bombama koje su najstarije u nuklearnom arsenalu SAD. Oružje je razvijeno u istraživačkom centru Los Alamos (Novi Meksiko), a njegova proizvodnja počela je 1968. godine. Ukupno je sklopljeno 3.155 bombi tipa B-61 od kojih je još oko hiljadu spremno za dejstvo. Tek jedan mali deo ovog arsenala, oko dvadeset atomskih bombi, lagerovan je u Nemačkoj – u bazi Bihel.

Ove bombe dugačke su 3,58 metara i teške između 320 i 540 kilograma. Koncipirane su kao avionske bombe zbog čega imaju i padobran koji usporava njihov pad. Prema stručnim izvorima, atomske bombe tipa B-61 treba da budu „penzionisane“ najkasnije do 2025. godine.

Na kraju treba podsetiti da je pismo petorice šefova diplomatija NATO-u i Amerikancima povodom atomskih bombi u Evropi poslato u Brisel u trenutku kada SAD i Rusija pokušavaju da sklope novi sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja. Prethodni sporazum istekao je 5. decembra 2009. i dosadašnji američko-ruski pregovori o daljem smanjenju nuklearnih arsenala nisu daleko odmakli. U sredu su na ovu temu imali telefonski razgovor ruski i američki predsednik Dmitrij Medvedev i Barak Obama. Kako je novinarima rekao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, i dalje je najspornije pitanje „podizanje“ američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi koji Moskva doživljava kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti zbog čega i „koči“ dogovor o nuklearnom oružju.    

Žarko Rakić

(Politika)